MAGNETOTERAPIJA I NJENA PRIMENA (II DEO)
Magnetne sile omogućavaju uklanjanje iz organizma stranih tela od gvožđa, koja se u njemu nađu povređivanjem : u saobraćaju, u domaćinstvu, tokom rada, a naročito tokom ratnih dejstava.
Vezano za ratna dejstva, akupunkturolog, dr Dušica Mandić, specijalista medicine rada, osmislila je kombinaciju snažnih magneta, uklopljenih u „magnetnu klopku“. To se dešavalo tokom ratnih dejstava u Bosni, krajem prošlog veka (oko 1995. godine), kada je masa ranjenika sa brojnim ranama i gelerima u telu ležala na Vojno Medicinskoj Akademiji u Beogradu. Dr Mandić se prijavila kao volonter, sa idejom da ranjenicima olakšava bolne tegobe, lepeći flasterima akupunkturne magnete na bolna područja.
Ubrzo je primetila da se uz magnete pojavljuju, ispod površine kože, tvrde nepravilne formacije. Odmah je shvatila da su magnetne sile, lagano delujući, privukle gelere. Ovim je omogućila da se brojne operativne intervencije (duboke i rizične) otkažu, jer su geleri počeli da se masovno pojavljuju pod kožom. Posebna je korist od aplikacije magneta bila smislena kod gelera lokalizovanim na opasnim mestima, blizu osetljivih telesnih struktura, uz velike krvne sudove, a posebno tamo gde su zbog lokacije geleri bili nedostupni, jer bi svaki operativni zahvat nosio značajan rizik. U to vreme korišćeni su magneti prečnika 12-15 mm, čiji je radijus dejstava oko 35-40 mm, a sa sposobnošću prodiranja magnetnih sila u dubinu tkiva. Geleri su se kretali lagano, ali kontinuirano, ne povređujući vitalne strukture, brzinom od 3-5 mm dnevno, u zavisnosti od njihove lokacije, veličine, itd.
Za ovo otkriće dr Mandić je posle toga (godinu- dve kasnije) u Briselu proglašena za „Pronalazača godine“ u svetu.
Danas su magneti u „magnetnog klopki“ (u početku postavljani u potkovičastoj formaciji) znatno jači i znatno moćniji.
Lično se sećam svoga strica, koji je kao mladić poslat na Sremski front (1944-1945), a koji je upravo bio ranjen brojnim gelerima (najviše po nogama), da su mu tokom nekoliko operacija, koje je zbog toga imao, „hirurzi zavlačili ruke do lakata“ dok su mu vadili gelere.
Eto, plemeniti poriv požrtvovane lekarke pretvorio se u veliko otkriće, koje je dan-danas u masovnoj upotrebi, gde god ima ratnih dejstava.
Magnetna terapija u kombinaciji sa ekstremnim postom , koji je praktikovao monah Kalist , verujem ,dala bi još bolje rezultate . Pogledati istoimenu , biografsku knjigu velikog podvižnika monaha Kalista čiji je grob u manastiru Žiča .