U subotu sam bio na simpozijumu koji je organizovala „Akademija Apiterapije“. Imao sam kratko izlaganje, ali to nije vest. Vest je izlaganje koje je imala Akademik Jelena Bošković. Svako bi očekivao da kada izlaže akademik, da će to predavanje da bude visoko naučno, suvoparno i da ga niko neće razumeti, sem izlagača. Ne, naprotiv. Izlaganje je bilo energično, veoma emotivno i prepuno duše. Gospođa Akademik je govorila o velikoj ličnoj tragediji- o bolesti sina. Ali, iznela je podatak da sama, na osnovu pčelinjih receptura, a pre svega meda, održava sina u životu već 35 godina!
I to me je podsetilo na citat dr Alana Grinberga: „Kao penzionisani lekar mogu iskreno da kažem, da ukoliko niste doživeli ozbiljnu nesreću, vaša najbolja šansa da doživite duboku strost je da izbegavate doktore i bolnice i naučite što više o ishrani, biljnoj medicini i drugim vidovima prirodne medicine, osim ako ste srećni da imate dostrupnog lekara naturopatu. Skoro svi lekovi su toksični i stvoreni su samo da leče simptome i nikoga ne izleče!“
Na ličnom primeru, kao lekar, ali i osoba, koja je u penziji i u ozbiljnim godinama, mogu da primetim da su upravo prirodni sistemi lečenja u slučaju mojih tegoba i smetnji najefikasniji i najbezbedniji.
U terapijama za stomak koristim biljnu mešavinu u maslinovom ulju, za bolje spavanje sam sebi primenjujem akupunkturu, za energetske zastoje na nogama koristim kinesku pločicu od žada- gvašu, a za igranje nerva na tabanu(koji nije deo bilo kakvog sistemskog stanja, već izolovani poremećaj) koristim biostimulsativni laser male snage. Laser svrstavam u prirodne sisteme lečenja, iako je sofisticirano medicinsko sredstvo, zbog činjenice da on predstavlja pre svega emitera energije, a uz to je koristan biostimulativni uravnotežavač funkcije ćelija, jer primiruje i uravnotežava ćelijski akcioni potencijal.
Budite prvi koji će komentarisati