Blog Prim. dr Zoran Nikolić Posts

NEOPHODNO JE DA SE BUDE PAŽLJIV U KOMUNIKACIJI SA PACIJENTOM

Sledeći primer se odnosi na pacijentkinju koja je operisana od raka dojke. O tome kako se osećaju pacijenti koji znaju da boluju od maligne bolesti izlišno je i govoriti. Visok stepen anksioznosti, utučenost, snažno ispoljena depresija, sve su to normalne reakcije pacijenata u tim situacijama. A, upravo takva pacijentkinja je došla do profesorke psihijatra, koja je pitala sledeće: „I KAKO SADA PLANIRATE DA PROVEDETE OSTATAK ŽIVOTA?“!!!

Dalje: Moja supruga se veoma angažovala oko bolesti njene jako dobre prijateljice, profesorke u srednjoj školi, kojoj je uočena povećana limfna žlezda u preponi, uz prateću krvnu sliku, koja je nedvosmisleno upućivala na tešku dijagnozu, na malignitet. Uzet je patohistološki uzorak iz žlezde i trebalo je da se sačeka nalaz lekara patohistologa. To je urađeno u sklopu Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Problem je bio u tome što se u ovako alarmantnoj situaciji očekivalo brzo reagovanje kadra. No, prolazi vreme. Patohistološki nalaz nikako da stigne, a sve je manje vremena. Razjurile se prijateljice iz škole, traže „vezu“, ali uzalud. Zvanično objašnjenje konačno stiže iz lekarske ustanove, da postoji samo jedna lekarka, koja tumači nalaze, a ona je već duže vreme na bolovanju!!! Pacijentkinja rapidno propada, reagovanja nema i 3 meseca nakon otkrića bolesti pacijentkinja je i preminula!?!? Elitni medicinski centar Srbije ima samo jednog patologa koji tumači rezultate i daje izveštaje. I kada je taj stručnjak odsutan iz nekog razloga svi sa sličnim dijagnozama i situacijama su prepušteni lošoj sudbini bez ikakve podrške!!!

No, ne mora takva drastična situacija da bude u pitanju. Problem mogu da stvaraju neodgovorne izjave lekara i u sasvim „benignim“ situacijama: Osoba X. je imala neprekidno igranje nerva na tabanu. Trajalo je mesecima. Najzad se ta osoba obratila neurologu, dakle lekaru specijalisti. Zbog tog igranja nerva pacijent je bio nervozan, jer mu je to stalno skretalo pažnju i nije mogao da se skoncentriše na rad, čitanje i šta god. Usled toga došlo je do blokade stomaka, gubitka apetita, razvoja nervoznog creva („colon irritabile“). Izgubio je 5 kg, upao u nesanice i bio vrlo neraspoložen i iscrpljen. Došavši na pregled kod neurologa, prilikom neurološkog pregleda je lekar primetio da pacijentu drhte prsti ruku i kao iz topa je to okarakterisao kao „intencioni tremor“- drhtanje ruku, dajući obrazloženje da je to stalno stanje, od sada pa ubuduće. S obzirom na situaciju, pacijent je i to primio veoma negativno, ne rekavši reč lekaru. Uz probleme sa nervom stopala, sada je počeo da obraća i pažnju na drhtanje ruku kada je jeo, obraćajući pažnju kako koristi escajg, kako mu drhte ruke kada secka nokte, kada se brije, kada prinosi čašu ustima, kada nešto hoće da piše ili kada se potpisuje. Držalo ga je to raspoloženje skoro mesec i više, da bi u trenutku kada bi na momenat zaboravio na dijagnozu „vajnog“ stručnjaka primetio da mu ustvari ruke NE DRHTE u tim situacijama. Shvatio je da mu je to drhtanje ruku izazvala nervoza, gubitak apetita, kilaže i posledična iscrpljenost. Kako se stanje sa nervom noge lagano stabilizovalo (puno mu je pomogla terapija biostimulativnim laserom male snage) tako su se i ruke smirivale, raspoloženje popravljalo, apetit vratio i kilogrami došli u normalu. Sada su ruke mirne, kao što su bile pre svih postojećih problema.

Zar nije taj neurolog mogao da svoje zapažanje obrazloži na razumniji način, uočavajući opšte stanje pacijenta? Moraju se birati reči i kada se saopštava bilo kakvo stručno mišljenje i upućuje informacija pacijentu. Problem pacijenata je to što lekara doživljavaju kao Gospodina Boga!!! Različite su strukture ličnosti pacijenata, koji se svakodnevno obraćaju na pregled. Uz malo suptilnosti, etike, taktičnosti moglo se uz lekarsko iskustvo izbeći dodatno opterećenje pacijenta. I ne samo pacijenta X., već i svih onih koji ulaze i koji će ući ubuduće u lekarske ordinacije. Gde su se ti lekari učili odnosu sa pacijentom? U šinteraju, u kafani, u autobusu? Da li će to shvatiti kada se i sami nađu u nekom ličnom zdravstvenom problemu? Veterinar i kasapi mogu biti slobodni u svojim izjavama kada obavljaju svoj redovni posao, jer ih pacijent (životinja) ne razume. A, lekar mora prilaziti „dušom“ pacijentu! Ili je sve moguće samo dok se ne ogugla i dok toj uzvišenoj profesiji ne prestanu da prilaze na ljudskiji način. Svakako, ima i divnih lekara. Onih koji mere svaku reč, čak i onda kada je reč o najtežim stanjima. To su pravi „VITEZOVI“ove profesije. Oni medicinu čine uzvišenom!

Ostavi komentar

(RAVNODUŠNOST I GREŠKE LEKARSKOG ESNAFA)

Veoma sam često i kao lekar i kao rođak i kao prijatelj i kao poznanik imao prilike da budem svedok ličnih drama ljudi- pacijenata, kojima je izrečena poražavajuće istinita dijagnoza, ali i što je još gore, nonšalantno izgovorena pogrešna dijagnoza, koja takođe razara strahom mentalnu strukturu pacijenata.

Poneki put se pitam da li je potrebna stroža kontola provere ličnosti onih, koji iz raznih motiva žele da upišu zdravstvene fakultete? Tokom svoje lekarske prakse upoznao sam mnoge kolege, tako različitih struktura ličnosti. Veoma često je iz nekih izbijala bahatost, neskromnost, nezainteresovanost, bujica sujete kojoj je nedostajala podrška znanja i stručnosti, uskogrudost i neosećajnost za brige i muke pacijenata koji su im dospeli na tretman, na konsultacije, na savet. O ogovaranju, spletkarenju među kolegama i ismejavanju pacijenata iza njihovih leđa i da ne govorim. I stvarno se pitam kako su se osećali dok su kao diplomci izgovarali svečane reči Hipokritove zakletve? Da li su svesni značaja reči koje izgovaraju, a koje nisu ni uteha ni nada za pacijentovo bolje?

Na Zapadu je širok manir da se pacijentima otvoreno u lice objavljuju sve dijagnoze malignih i smrtonosnih bolesti. To je dogmatika i princip njihovog medicinskog školovanja. Ali, moj je utisak da ljudi našeg područja to drugačije primaju. Ne želim ovim da kažem da treba lagati pacijenta i unositi bezbrižnost u situacijama kada ne bi trebalo da se gubi vreme. Samo, sve ima svoj način… I motivacija se može preneti i na porodicu, koja će voditi računa da se neophodni zahvati izvedu bez gubitka dragocenog vremena. Sve to može ljudskije, taktičnije, nežnije. Ne mora lekar biti ni sudija ni dželat u belom, već odgovorni stručnjak, koji mora u sebi nositi etiku, pristup, princip, koji će pacijentu pokazati da nije sam i da se u njegovoj borbi može osloniti na lekara, koji je brizi za pacijenta posvetio ceo život.

Izneću neke primere, da bih bio konkretniji:

Moj komšija L. je osetio određene tegobe vezane za žučnu kesicu. Urađena je magnetna rezonanca i njegova supruga je odnela snimak hirurgu u medicinski centar „Bežanijska kosa“, koji je trebao da izvrši intervenciju. Kolegu inače lično poznajem još kao studenta, jer je bio u mojoj grupi na različitim vežbama na fakultetu. Gledajući snimak bez imalo saosećajnosti i saučestvovanja rekao je supruzi pacijenta da L. ima karcinom žučne kese! To je bilo vreme neposredno pred jednu Novu godinu, a operaciju je zakazao tek za 17. januar. Dakle, svojom informacijom je ostavio i pacijenta i njegovu suprugu 20 dana da žive u užasnoj atmosferi, već razmišljajući o najgorem. Srećom, sam L. je bio vrlo uravnotežen i jak čovek, čak i bezbrižnog ponašanja, jer mi je govorio: „Ja se osećam sasvim dobro“. Doneo je snimak meni, iako sam pripadao generacijama lekara koji nisu učili magnetnu rezonancu i imao sam prava da se ogradim u vezi onoga što vidim. Samo sam komšiji rekao: „Vidi, ne razumem se do kraja u ovo što vidim, ali meni je ovo suviše pravilnog oblika da bi ličilo na karcinom. Ovo je previše kružno! Osim toga, koliko se sećam, karcinomi žučne kese su veoma retki.“ Kada je L. operisan ispostavilo se da uopšte nije u pitanju karcinom, već ograničeno upalno stanje zida žučne kese. Pacijent je operisan, oporavio se i dan danas je u punoj formi! I ko je sada odgovoran za stanje pretrpljenog straha? Da je L. bio srdit i prek čovek, ili jednostavno i čovek sa punim pravom, bez razmišljanja bi tužio „Bežanijsku kosu“ za pretrpljen strah i narušeno mentalno zdravlje. Nije to nikada učinio. Samo je komentarisao: „Daleko im lepa kuća!“

Moj drugi prijatelj Ž., pukovnik i po hobiju pčelar, imao je jednu promenu na koži poglavine. To je bilo malo pravougaono polje crne boje. Promena je bila jasno ograničena, ali to nije bio mladež. Niti je oko promene postojalo širenje iste boje i prožimanje neposredne okoline. Otišao je na operativni tretman. Inače sklon je promenama na koži i podvrgavao se intervencijama tog tipa već i ranije. Redovno ga je operisao jedan isti hirurg. Ali, tog puta je bio na odmoru ili bolovanju, pa ga je zamenjivala mlađa koleginica. Po izvršenom zahvatu, napisala je u otpusnoj listi, uz ostali tekst: „Melanoma malignum?“. Sumnjala je na rak mladeža, za koji i laici znaju da je jedan od najagresivnijih karcinoma u ljudskom telu od kojeg ima malo šansi za ozdravljenje. Moj prijatelj je pao u pravu depresiju! Imao sam prilike da vidim tu promenu na koži glave kod njega pre zahvata i nije delovalo da je uopšte nekakav mladež, niti nekakva problematična promena. No, prijatelj je bio potpuno slomljen. Kao za muku, niti da se pojavi njegov raniji hirurg, niti da mu stigne patohistološki nalaz operisane promene. Trajalo je to punih mesec dana. Konačno, stigao je nalaz, koji je dokazivao da je u pitanju bila obična benigna promena! Mom prijatelju, apiterapeutu je trebalo skoro još dva meseca da se nasmeši bezbrižno. Ukupno, oko 3 meseca žestoke patnje i straha! I opet, niko nije odgovarao za tako „ofrlje“ i neodgovorno postavljenu preliminarnu dijagnozu.

2 Komentar

Već određeno vreme pravim serijal prezentacija, koji lagano privodim kraju. Radi se o pet prezentacija „Godišnja doba i bolesti koje idu sa njima“. Pet ih ima jer se tu uračunava i Međusezona, kao peto godišnje doba. Međusezona je ono što zovemo „Miholjsko“, „Bablje“ ili „Indijansko“ leto, a obuhvata okvirno period između 15. avgusta i 20. oktobra.
Suština je u ideji da se poštujući akupunkturne principe, njihove fiziologije i patofiziologije, određene bolesti i stanja leče prirodnim metodima lečenja, a pre svega FITOTERAPIJOM.
Mislim da će to biti interesantno ljudima, jer mnogo toga što je kroz hiljade godina „primetila“ akupunkturna medicina ostaje nepoznato ljudima sa našeg podneblja i što je još žalosnije- nepoznato je zvaničnoj medicini!!! Učestalost oboljevanja u određenim godišnjim dobima, okvir dejstva 5 glavnih Kompaktnih organa u sklopu „Zakona Pet elemenata“, njihovo vladanje određenim tkivima, njihovo „otvaranje“, „sijanje“, manjkovi ili viškovi „Ći“-a (Energije), itd- sve je to prilično nepoznato ljudima sa ovog područja.
Ali je zato lečenje lekovitim biljem- Fitoterapija, itekako poznato svakom čoveku.

Ideja je da serijal takvih predavanja dolazi u odgovarajuća godišnja doba. To će početi iza 15-og septembra. Kada bude jesen- pričaće se o jeseni i bolestima koje se tada češće javljaju. Kada bude zima- pričaće se o zimi i bolestima koje su tada češće, itd.
Predavanja će se vršiti on- line, a biće tu pridodate i neke druge zanimljive teme.

Ostavi komentar

Jesu ovi redovi namenjeni najstarijima, ali saveti su dobrodošli svima

Odrođen je čovek od prirode! Kada oko sebe ne vidi ljude i asfalt, već se pali upozorenje- alarm. Svi načelno zagovaraju zdrav život, ali ga malo ko istinski primenjuje. Danas je velika frustracija modernog čoveka.

Stariji ljudi treba da borave među borovima i maslinama ili bar da udišu miris borovine. Ovo je dugovečno drveće, specijalno to koje je zeleno i zimi, jer njihov hlad, isparenja i njihovi plodovi doprinose dugom životu. To bilje je prepuno etarskog ulja, divnih mirisa i prijatnih hormona- dopamina i melatonina! To tako blagotvorno deluje na zdravlje!

Važan i nezaobilazan aspekt življenja bi trebao da bude boravak među ljudima, koji su zdravi i prijateljski nastrojeni, koji zrače pozitivnu energiju, koji imaju mirne i zadovoljne karaktere. Dodatni dobitak je ako su otmeni, puni iskustava zasnovanih na kvalitetnom životu ili ako su umetnički nastrojeni, ako lepo pevaju ili lepo sviraju. Druženje sa mladim ljudima, pozitivnim, punim života, koji su puni lepog vaspitanja i kvalitetnih ideja, koji su preduzimljivi, daje značajan podsticaj starijim generacijama. ZADOVOLJSTVO JE VRSTA HRANE ZA DUH!

Na kraju, mora se priznati da nije ako ispunjavati sve od onoga što je izneto u prethodnim tekstovima. Ma, ponekada nije lako ispuniti ni deo toga! Posebno zbog činjenice da su ljudi u načelu komotni, lenji i inertni. Sa godinama, ljude sve više privlači „fotelja“ i sedanteran način života. Postoji raširena navika da se popije zvanični farmaceutski lek i da se „tera“ dalje. Jer, svemu dobrome što bi trebalo da se čini za sopstveno zdravlje čovek treba da pokloni vreme, energiju, čak i novčana sredstva. Privlačnije je sve drugo što se dobija „pritiskom na elektronsko dugme“. Ne treba zatvarati oči pred tim činjenicama. Pa zato na kraju, dobro je predložiti bar minimalističku varijantu, koja od današnjeg čoveka, toliko odrođenog od prirode i zdravih navika, zahteva tako malo napora: Hajde, bar da se sve svede na šolju- dve čaja dnevno, sačinjenog od kombinacije biljaka, koje u preventivnom smislu ceni fitoterapija.

NEKA ŠOLJA ČAJA DNEVNO POSTANE ŽIVOTNI STIL!!!

(Iz knjige „Trilogija integrativne medicine“- koautor dr Zoran Nikolić)

1 Komentar

(Stavovi u knjizi su delom razmišljanja oca Renesanse, Marsalija Fićina, iz „Knjige života“)

Promišljenost je posebno poštovao Pitagora, starogrčki filozof i matematičar. On je cenio tri stvari iznad svega: Umerenost u emocijama, u hrani i u klimi. Treba se čuvati neumerenosti, jer one uzrokuju rano starenje i ranu smrt. „Ako čovek odabere ove umerenosti i sprovodi ih kao životni stil, Tvorac Života će pomoći da se živi dugo, uz Njega, čija inspiracija stvara sav živi svet!“ Savet je da čovek bude oprezan, kao što su bili Pitagora i Platon, vodeći računa o ljudskom životu, kroz proporcionalnost duhovnog i telesnog, hraneći oba dela svojom hranom i razumevajući oba podjednako. Starogrčki filozofi i mudraci Istoka su bili svesni opasnosti, koja dolazi od Saturna, pa svesni opasnosti konstantnog filozofiranja, što je tiranija Saturna, oblačili su se u bele odore i često pevali pesme i stvarali muziku i na taj način živeli dugo.

Kretanje treba da bude stalno, ali sa merom i sa različitostima. Neophodno je povremeno boraviti pod otvorenim nebom, pod svetlosti. Treba se povremeno distancirati od urbanizacije. Priroda je prepuna kvalitetne jonizacije, neophodne da neutralliše ona štetna zračenja, koja donosi neprekidni boravak u kućama i stanovima. Danas je oko ljudi previše tehničkih uređaja, aparata, kompjutera, mobilnih telefona. Snažno je narušena aura ili informativno- energetsko polje, koje prirodno okružuje čoveka.

Dovoljno je pogledati kako se leti ponašaju na planini, na odmoru, u većim turističkim centrima. Velika većina njih nikada „ne napusti asfalt“. I na planini se kreću „bezbednim“ putevima. Borave u kafićima, u kafanama, na betonskim teenima, u prodavnicama, u zatvorenim bazenima. Boje se da svojom nogom zakorače na livadu, na travu. Boje se neravnine na zemlji, bubica, pauka, da ih dotakne biljka, da slučajno ne nakvase noge u prirodnoj vlazi. Poljski miš, veverica, puh, voluharica su „realne opsanosti“ i nepedvidivosti njihovim životima.

(Iz „Trilogije integrativne medicine“- koautor dr Zoran Nikolić)

Ostavi komentar

(Iz knjige „Trilogija integrativne medicine“- koautor Zoran Nikolić)

Postoji još dosta bitnih faktora o kojima je potrebno voditi računa da bi se održavala delikatna zdravstvena ravnoteža. I to nije vezano za konkretno godište, za bilo koji konkretni period. Treba voditi računa da se spreči „pojačan protok krvi“, koji nije ništa drugo, nego što se u savremeno vreme naziva arterijskom hipertenzijom. Takođe treba izbegavati intenzivna znojenja i izlaganje suvom i vrelom vetru, jer to isušuje telesne sokove i samu vitalnu esenciju.

Pozne godine i godine realne starosti nalažu umerenost i ravnotežu između aktivnosti tela i aktivnosti duha. U tim godinama već u čoveku postoji značajno životno iskustvo o sebi samom, kao i o sopstvenim potrebama tela i duha. Pokušaji izlaganja sebe onim naporima, koji se lako podnose u mladosti, često mogu da uslove neželjene posledice. Mnogi od onih, koji su na silu i dugo pokušavali da zadrže četrdesete godine, kada su telo i duh na vrhuncu, nisu uspeli da dožive ni šezdesete! Starogrčki mudraci su uvek predlagali srednji put između Venere i Saturna. Duboko verujući u uticaj planeta na život, oni su im davali gotovo ljudske ili pre, božanske osobine.

Venera je smatrana simbolom svake mladosti, telesnih radosti i seksualnih užitaka.

A, Saturn je nasuprot, onaj koji vodi filozofiranju, kontemplaciji i odricanju svakog telesnog zadovoljstva.

Korigovanje telesnih aktivnosti na razumnu meru, kao i izbegavanje neumerenosti u filozofiranju i intelektualnom radu, pruža šansu za uravnotežen i zdrav život. Neophodno je više fizičke aktivnosti za ljude koji su posvećeni razmišljanju, uz pažljivo biranje hrane, sa svim vrsstama „lekova“, koji jačaju razum, telo, duh i memoriju. „NE TREBA BITI SUVIŠE OBUZET NIČIM, NITI OBUZDAVATI SVOJE ZADOVOLJSTVO PROMIŠLJENOŠĆU!“

Ostavi komentar

Postoje mnogi načini da se starost učini lepšom

Starije generacije znaju da je hladno vreme opasno po njih. Godine donose Unutrašnju Hladnoću, koja postaje statusna stvar, sa tendencijom daljeg jačanja zimogrožljivosti. Zbog toga, bilo kakav spoljašnji uticaj hladnoće značajno ugrožava njihovu i inače krhku ravnotežu i homeostazu. Oni treba da biraju hranu, koja će im proizvesti puno duha i puno krvi, kao što je mlada jagnjetina, kao vino- malo slatko, ali mirišljavo. Jagnjetina je specijalno dobra za krv srca, a vino (posebno svetlo) za duh. Hrana treba da bude kuvana temeljito. Ako stari osećaju hladnoću u sebi, a malo ko je u poznim godinama ne oseća, treba da uzimaju tople i mirisne kaše, kao što je preporučivao slavni arapski lekar i iscelitelj „Avicena“- Abu Ali Ibn Sinoa, autor „Knjige kanona“ (5 knjiga). Jer, kaše nisu samo za decu, već i za stare.

Odličan je topli hleb, sa vinom od belog sleza i prahom nane. Svugde gde je Unutrašnja Hladnoća konstituciono prisutna, a ne samo kod starih, treba koristiti suvi đumbir. U toplim sezonama koristiti šećer od ruže, jer pomešan sa balzamom jača stare osobe. Stari ljudi treba da koriste sok od slatkog korena. On odgovara toploti tela i sličan je telesnim sokovima, a pomaže kod mnogih bolesti. Za snagu srca treba koristiti kaše sa šafranom (skup začin). Komorač je vrlo koristan. Ova biljka širi snagu kroz udove.

Dioskorides, Grk, rimski vojni lekar, autor „biblije“ lekovitog bilja „Materia medica“, je govorio da zmije jačaju svoju snagu svake godine, koristeći komorač. Žalfija, koja je umereno topla, jača snagu prirode i eliminiše mogućnost paraliza!

Preterivanje u bilo kom pravcu vodi značajnom oštećenju sopstvene vitalne esencije i sopstvenog života. Neophodnom balansu, između ostalog doprinose: menta, vino, balzam, đumbir, aloja, zumbul. Takođe treba koristiti: slatki badem, lešnike, pistaće, slatki koren, žitarice, prirodne šećere.

(Detalji iz knjige „Trilogija integrativne medicine“, čiji je koautor dr Zoran Nikolić)

Ostavi komentar

Važnost pravilne ishrane i dobrog varenja

Čuveni lekar Starog Rima, Galen je dobro varenje nazivao korenom života. Dobro je da u svesti postoji jasna ideja o Galenovom jednostavnom pravilu: „Treba brinuti o dobrom varenju, pre svega drugog!“

Važno opšte pravilo za zdravlje je: hrana ne čini dobro, ako nije dobro svarena i ako takva teče udovima. Hrana koja je manje pikantna pravi manje problema. Umerenost u ishrani je veoma važna, pa zbog toga treba koristiti samo onu količinu hrane, koja je prikladna. Neophodno je, da se uz hranu ne preteruje sa tečnostima, da hrana ne bude previše tečna, ni previše tvrda, ni suviše hladna, niti da se unosi previše presne hrane. Kada se govori o varenju ne misli se samo na one procese koji se odvijaju u stomaku, već i na drugu fazu obrade hrane- u jetri, na treću- u krvi i četvrtu- u udovima.

Neophodno je koristitI hranu koja zahteva da bude svarena ili uz hranu dodavati dosta hleba. Tada, radi uspostavljanja balansa treba koristiti: žitarice, ruže, korijander, šećer od ruže, itd.

U današnje vreme, vreme brzog ritma, povećane energije Života, Planete, Kosmosa nije lako ispoštovati sve što su gornji redovi doneli. Čovečanstvo pati ili od preobilja hrane ili od masovne gladi. A, tamo gde je hrane puno, ona je industrijski obrađivana, hormonski tretirana, napunjena antibioticima, često je i zračena. Zato tamo ima toliko bolesti. Mada tu hrana nije jedini razlog oboljevanja.

I tada, gotovo detinje naivno zvuče pravila antičkog filozofa Arnalda: „Životinje, povrće, voće, drugi hranljivi proizvodi, vino, moraju biti birani sa čistih i mirisnih regiona, gde umereni vetar duva, gde sunce prijatno greje, gde vode ne stagniraju, gde nema balega, gde je prirodna vlažnost i gde se ne kvari ono što raste!“

I upravo u tim „detinjim“ stavovima treba tražiti meru ideal i ravnotežu. Ravnotežu, koja je zaboravljena. Daleko od toga da je u današnje vreme to lako ispuniti.

DIJETA I NEGA SU MEDICINA ZRELOG DOBA!

Ostavi komentar

Izvodi iz knjige „Trilogija integrativne medicine“

Koliko god je mladost divan i nezaboravan period života, ali i opterećen i opasnostima i iskušenjima, na koje mlad čovek može lako nailaziti, slično je stanje, pa i gore, u kasnijim periodima života, zbog laganog i neminovnog trošenja vitalne energije. Vitalna energija, taj „plamen“, neprekidno klizi iz „peščanog sata života“. Zadatak je onih koji leče, a pre svega i samoga čoveka u zrelim godinama, da uspore odasipanje tog „peska“.

Minerva, kreator tog vitalnog kaže: „Dala sam vam obilje tog plamena, ne samo dovoljnog da održava vašu vatru burnom, već sam napunila vaše „lampe“ bez imalo prljavštine!

“Pojedinac treba, da svoj život, uz svo pozitivno iskustvo, koje sakuplja na tom putu, usmeri u pravcu napora, da mu život bude kvalitetan i dug. I tu, kao i u mladosti, od velike je važnosti pravilno korišćenje i raspoređivanje energije, koja se unosi hranom. Na tu vrstu energije čovek može najlakše uticati (akupunkturna medicina zagovara, da je Slezina organ koja stvara energiju iz hrane- to oni zovu Jin energija).

Uz vitalnu energiju, koja se nasleđuje na rođenju od roditelja, uz energiju Kosmosa, koja se upija prvim jutarnjim udisajem, uz odbrambenu energiju tela, koju poseduje svako živo biće, vrlo je važna upravo energija , koja se stvara hrnom. Trebalo bi da čovek prema njoj ima veliku odgovornost, kao i da zna šta sve korisno može učiniti za sebe, usvajanjem zdravih principa, ali i eliminacijom svega štetnog.

Esenciju života ubrzano isušuju i umanjuju: nagle tegobe stomaka, grčevi, tegobe usled lošeg varenja nakon jela, masan stomak tokom dužeg vremenskog perioda, dugotrajno korišćenje isključivo vrele i isključivo suve hrane, žeđ i učestala glad. Međutim, ništa tako ne oštećuje tu dragocenu esenciju kao loše varenje.

Ostavi komentar

Pluća vladaju kožom i kožnim strukturama (dlake, znojne, lojne žlezde)

Hajde, da sa poslednjim danima jeseni završimo i kompletiramo priču o zdravstvenim tegobama jeseni,

Kao i svi kompaktni (Zhang) organi, u Zakonu Pet Elemenata (Organa), pluća imaju svoje otvaranje u čulo. Konkretno u čulo mirisa, a što smo obradili u prvim poglavljima. Kompaktni organi vladaju i nekim tkivima. Tako, pluća vladaju kožom i kožnim adneksima (strukturama).

Jesen je vreme najveće energije u elementu Metal, kojem pluća i pripadaju. I to znači da će sve vezano za pluća imati svoju pojačanu energiju, a što se praktično manisfetuje problemima sa kožom.

Ovo se posebno odnosi na dečicu, koja se rađaju sa „atopijskom konstitucijom“, što znači, u imunološkom smislu, sa pojačanim stvaranjem antitela iz grupe E (IgE). Ovo daje atopijski dermatitis, koji se manifestuje crvenilom i svrabom na licu i drugim delovima tela, a posebno na pregibima.

Dete se ne oseća komotno, plačljivo je, nervozno. Bolest se ispoljava u drugoj polovini prve godine života. Problem je što se iz redova ove dece „regrutuje“ najveći broj budućih „opstruktivaca“. Ovu bolest leči zvanična medicina, ali takođe od velike pomoći mogu biti biljke, u formi ohlađenih čajeva, kojima se tretiraju zahvaćene površine ili hidrantnih biljnih krema. Uglavnom se radi o mešavini biljaka (više njih): divlji dan i noć (maćuhica), žuti noćurak (ulje), majkina dušica, kantarion, čičak list, itd. Takođe se može praviti i čaj koji će se piti (zaslađen medom, na koji dete nema alergiju).

Divlji dan i noć

Žuti noćurak

Čičak

Ovo takođe znači, da će doći i do pogoršanja i drugih kožnih obolenja: raznih vrsta ekcema, psoriaze, rozacee, neurotičkih kožnih promena, itd

Ekcem

Psoriaza

Ekcemi uglavnom dolaze kao posledica nadražaja kože ne bilo šta iritativno po nju: hemikalije, deterdženti, metali, specifične supstance vezano za profesiju, životinjske dlake, biljke, kućna prašina itd.

Psoriaza je veoma komplikovana za lečenje, jer postoje razne forme ove bolesti, koji zahtevaju usko specifično lečenje, a postoje i psorijatiformni ekcemi, koji opet imaju različitu uzročnost. Biljem je moguće lečiti ovu bolest. Ali, naglasak treba da bude na oralnom unosu čajeva, u kombinaciji sa dijetom i značajnom promenom načina života. Svakako i biljne hidrantne kreme podržavaju sve to. Jasno je, da je potrebna i strpljivost i upornost, bar oko pola godine, pa i više. Kao dodatak lečenju svakako da ide i akupunktura, sa okružavanjem kožnih promena (nikako ulaskom igle u zahvaćenu kožu). To Kinezi zovu „opkoljavanje kornjače“.

2 Komentar