Akreditovani predavač za fitoterapiju i akupunkturu, u Centru za kontinuiranu medicinsku edukaciju Accademia integrativa, po odluci Zdravstvenog Saveta Srbije
S obzirom da sam u ozbiljnim godinama (65+) sasvim je jasno što se često javlja potreba za korigovanjem i uravnotežavanjem zdravstvenog stanja, vezano za različite simptome.
Jedan od problema sa kojim sam se suočio u martu prošle godine je pojava neprekidnog igranja nerva na tabanu. S obzirom da sam imao nekakve zastoje energije na stopalima (ništa što ograničava ili invalidizuje, a i objasniću drugom prilikom), pojavio mi se realni strah da „stvar“ nije možda sistemska, vezana za poremećaj CNS (centralnog nervnog sistema). Prošao sam neophodne dijagnostike: magnetna rezonanca kičme, EMG (elektromioneurografija- postupak zabadanja igala u mišiće stopala, a što i nije baš prijatna procedura), neurološke preglede. Na kraju je potvrđeno da je problem nerva „na lokalnom nivou“. Predložena mi je terapija lekovima (u koje sve manje imam poverenja, a koji mi nisu pokazali nikakav boljitak).
No, čim mi se javilo igranje nerva samoinicijativno sam započeo sa terapijom biostimulativnim laserom male snage, kojeg imam u svojoj ordinaciji. To se dešavalo tokom marta 2023. Znao sam da laser umanjuje bol, oticanja, upalne procese. No, znam i da laser primiruje ćelijski potencijal nerava, što znači da primiruje njegovu živost, razmene elektrolita između ćelije i van ćelijskog prostora i da otežava „živost“ prodiranja jona u ćeliju i iz nje. Ubrzo mi je prestalo igranje nerva na malom prstu noge, ali glavni problem je predstavljalo samo „stablo“ nerva na tabanu, blizu IV i V prsta, sa kojim sam znao da ću morati da budem strpljiviji. Jer, laser jeste pouzdan, ali umeren i prilično spor. Ubrzo sam uspeo da ostvarim povremeno mirovanje nerva. Radio sam po 10 laserskih tretmana u jednoj seriji, na svaki drugi dan. Znači, jedna serija je trajala tokom 20 dana, nakon čega sam pravio pauze od dve nedelje. Suštinski, jedan niz terapija (sa pauzom) je trajao duže od mesec dana. Iako je to spor ritam, gotovo svakodnevno sam uočavao poboljšanja. Tokom leta sam napravio pauzu od 2,5 meseca, jer je stanje bilo podnošljivo. U januaru 2024. u periodu od 9-12.01. prvi put mi se desilo da mi je nerv potpuno mirovao 3,5 dana. Nastavio je „igranje“ tog 12-og, ali nakon toga je usledio period mirovanja od bar dve nedelje. Bio sam čak potpuno zaboravio na igranje nerva. A, i inače sam predvideo da tokom kompletnog januara bude pauza. Evo, prošao je i februar, a još nisam počeo sa terapijama.
Sada sam potpuno miran po pitanju prognoze sa nervom. Javi se on po koji put, ali mi je jasno da ću strpljivošću rešiti njegov problem. Ne žurim sa nastavkom terapija. No, ovo je samo znak koliko neagresivne metode lečenja, prirodne po svom toku (jer je laser emiter harmonizovane energije) imaju prdenost nad bilo kakvom medikamentoznom terapijom. I koliko vidim, u sindromu „nervoznih nogu“ je on ustvari metoda izbora. Terapija laserom je jedna od neškodljivih i prirodnih terapija koje koristim za neke druge zdravstvene probleme, koji zahtevaju strpljivost, sistematičnost i smirenost.
Poznato je i svakom laiku, da sve ono što ulazi u naše telo, a i proističe iz njega, velikim delom se obrađuje u jetri. Ne bez razloga, jetra se smatra „laboratorijom“ našeg organizma. Zna se da se brojne laboratorijske analize, koje se rade u sklopu oficijelne medicine i odnose na jetru.
No, „naša“ medicina ne govori ništa o energiji jetre. Niti ima pojma o neadekvatnim tokovima energije jetre ili njenom paradoksalnom kretanju. Nije uočila niti „otvaranje“ jetre, „sijanje“ ili kojim to sistemima tela vlada jetra. Niti je dovoljno duboko uočila uticaj određenih emocionalnih stanja na jetru, kao i to da nekontrolisana energija jetre utiče na nastanak nekih posebnih emocionalnih stanja.
Oficijelna medicina nije naučila da „čita“ znakove, koje jetra ocrtava u organizmu, još manje da tumači sveukupnost i povezanost funkcionisanja jetre sa drugim kompaktnim i šupljim organima tela. Ne zna ni šta znači energetsko parnjaštvo organa.
Imamo lekare specijaliste: kardiologe, pulmologe, gastroenterologe, urologe, hepatologe, hematologe, itd. Takvo izlovano bavljenje samo jednim organom i sistemom se kosi sa svime onime što je srž akupunkturne fiziologije i patofiziologije, a što zvanična medicina čak produbljuje ulazima u mikrosvet ćelije.
Jetra mnogo više utiče na život i svest, nego što smo toga svesni. Priče o tome, a i o nekim sugestijama za „Kako živeti bolje“ će upravo biti teme na on line predavanju u subotu i nedelju 09-10.03.2024. Počeci predavanja u oba dana su predviđeni u 14 h.
Sve detaljnije informacije se mogu dobiti kod dr Marije Ranđelović 063/837-68-29
Tokom vikenda 09.-10.03.2024. održaće se nekoliko predavanja, on line
U dogovoru sa dr Marijom Ranđelović, preuzeo sam obavezu, da održim dva predavanja tokom 09.03.2024. Takođe, dr Marija će održati svoja predavanja narednog dana, 10.03.2024.
Marsalio Fićino
Moje teme će biti: „Proleće i bolesti koje idu sa tim godišnjim dobom“ i „Kako živeti bolje“. Predavanje „Proleće i bolesti koje idu sa tim godišnjim dobom“ je zamišljeno tako, što se na principima akupunkture, koji će biti izneti razumljivo svakom, predlažu lečenja, kao i unapređenje zdravlja i opšte zdravstvene dobrobiti, lekovitim biljem. Mislim da će tu biti iznete zanimljive informacije, koje mogu koristiti svima ili bar mnogim osobama. Proleće je vreme velike energije u paru organa, koje čine jetra i žučna kesa. U tom smislu će i biti suština predavanja.
Predavanje „Kako živeti bolje“ obuhvata mnoge zdravstvene preporuke i savete, a bazirane su i na knjizi „Liber de Vita“ Marsalija Fićina. Fićino je bio lekar, sveštenik i filozof, u doba Renesanse i smatra se duhovnim ocem tog perioda preporoda ljudske misli. Suština leži u tome što se slični zdravstveni saveti koji su davani ljudima Renesanse odnose i na savremenog čoveka!
Intuicije su poseban fenomen, mističan i neočekivan. Neće doći samo sa vrednoćom, sa moralnosti, sa željom. Pokušaje naučnih otkrića često sprovode stručni timovi i pregaoci, koji u tom cilju ulažu beskonačno energije, vremena i znanja, ali ipak na kraju se uvek dešava to da su u nauci pravi skok iz kvantiteta u kvalitet činili pojedinci. Kao da je sve pitanje lucidnog trenutka i intuicije pojedinca. Ili, što bi filozof Seneka rekao: „Tajne prirode se ne otvaraju svakome bez razlike. One leže zaključane u kovčegu vlastite svetlosti!“ Obasjanost tom svetlosti nosi svoju mističnu prirodu, jer je nemoguće pretpostaviti na koga će se ona izliti. Deluje da nije sve u pukom obrazovanju i vremenu i naporu uloženom u tom cilju. Put pojedinca ka “svetlosti” tog tipa zahteva i napor ka drugim tipovima usavršavanja: lično pregalaštvo na putu od individuacije do oboženja, sklonost tolerantnijim razmišljanjima, introspekcijama, učenju i shvatanju vančulnog. Da bi se dao odgovor na pitanje odakle dolazi intuicija i zbog čega nekoga daruje svojom milošću, potrebno je vratiti se na osnovni pojam- pojam materije i u njenim oblicima potražiti moguć odgovor. Možda baš zato, što krajnji odgovor teži potpuno nematerijalnom?
Dva ruska akademika, Šipov i Akimov, direktori istaknutih Instituta fizike u Rusiji i ljudi od kojih bi se očekivalo da čvrsto drže uverenje u apsolutno fizičko, demantovali su takvo predubeđenje. Govoreći o stanjima materije definisali su sedam različitih oblika osnovne supstance: čvrsto, tečno, gasovito, stanje plazme (stanje elementarnih čestica), vakum, nadvakum i sedmi nivo materije, koji su nazvali „apsolutno ništa“. Prva četiri nivoa su bliska razumu i fizici, jer su oni realnost, ali evo par objašnjenja o preostalih tri.
Svi se mi nalazimo u vakumu. Iako ima energetsku prirodu, vakum se može smatrati zonom nulte tačke energije. Vakum je polje talasanja, njegova struktura je kosmičko- vremenska. Iz njega se može crpeti energija, ali energija na bezpokretačke pogone.
Smatra se da se u šestom stanju materije, stanju nadvakuma, nalaze primarna torziona polja. Radi se o povezanosti sa psihofizičkim pojavama. Ova torziona polja proističu iz karakteristike materije da rotira (kreće u pravcu suprotnom pravcu kretanja kazaljke na satu, uz istovremeno spinovanje u pravcu gore- dole). U torzionim poljima nema gubitaka energije, jer je njihova energija- informacija. To omogućuje prenose na beskrajne udaljenosti bez ikakvih gubitaka. Ovakva rotacija materije je sasvim prirodna, kao što su to gravitacija ili elektromagnetizam. Torziona polja su suptilan i delikatan fenomen i nije dato svakome da ih razume. Ono što je posebno intrigantno je postojanje zapanjujuće sličnosti između torzionih polja i astralne potke- astralnog sveta. Time se ustvari dokazuje da sve duhovne pojave imaju svoju materijalnu osnovu, koja je doduše suptilna, prefinjena i neobično delikatna. Ovladavanje svojstvima torzionih polja daje mogućnost percepcije- primanja zvukova, glasova, vizuelnih efekata, mirisa, koji nisu dostupni u materijalnom svetu.
Kako su rekla ova dvojica istaknutih naučnika: „Izgleda da su u ovom trenutku Više Sile odlučile da čovečanstvu pruže nova saznanja u ovoj oblasti“!!! Kako god bilo, torziona polja se u organizmu čoveka ispoljavaju intenzivno.
U njima leži potencijal za ostvarivanje antigravitacionih sposobnosti- sposobnosti lebdenja, koje još neotkriveno postoji u čoveku. Dr Eugen Podkletnov, koji se intenzivno bavi fenomenima antigravitacije, pri NASA, je uveren da će „lov na antigravitaciju postati najvažnije naučno pitanje XXI- og veka“! Mada i upozorava, da bi ovladavanje antigravitacionim sposobnostima moglo, u pogrešnim rukama, da bude moć jača od termonuklearnog oružja.
Postoji i sedmi nivo materije, koje su akademici nazvali „apsolutno ništa“. U njemu se krije početak svega. Kako su rekli, „to predstavlja nadsvest i kontakt sa Bogom“. Možda i ne čude ovako avangardni stavovi cenjenjih naučnika. Koncept savremene fizike ka odvajanju od isključivo materijalnog začeo se od trenutka kada fizičari nisu uspeli da postojećim zakonima objasne pojam kosmosa i brojne paradokse u njemu, koji se ne uklapaju u poznate principe nauke. Veliki Isak Njutn je izvodio fiziku iz božanskog načela, da bi se fizika apsolutno materijalizovala u poslednje vreme, potpuno odričući postojanje Boga. A, ono što je fascinantno je činjenica, da se u tom nivou nalazi „kosmička banka podataka“, odakle se crpu sve velike intuicije, inspiracije, lucidnosti, genijalnosti…
TORZIONA POLJA
Čuveni paralizovani fizičar Stiven Hoking je proklamovao 1994. godine, povezujući sedmi nivo materije sa Primodijalnim- Velikim Praskom: „Ova esencijalna kosmička erupcija nije mogla da se desi bez postojanja Boga“! Postoji večita diskusija o postojanju i nepostojanju Boga. Kao što postoji večita polemika između evolucionista i kreacionista. Ne negirajući evoluciju, koja je prepuna fascinantnih primera i dokaza da deluje, može se ipak postaviti i logičko pitanje:
A, šta je uopšte učinilo da evolucija tako savršeno funkcioniše?“
To znači da su velika muzička, slikarska, književna dela, veliki, kvalitativni pomaci u nauci, medicini, metodologiji, tehnologiji, potekla upravo odavde, iz nivoa „apsolutno ništa“, darujući tom mističnom milošću i lucidnom svetlošću odabranog pojedinca!
Prosvetljenje je u jednom trenutku dovelo Fleminga do otkrića penicilina. Intuicija je pomogla Mendeljejevu da sklopi Periodni sistem elemenata (rešenje mu je došlo kroz san). Intuicija je već potpuno gluvom Betovenu dala moć da stvori Devetu simfoniju i u sklopu nje „Odu radosti“, himnu Evrope i Evropske Unije. Intuicija je pripomogla Ajnštajnu da stvori teoriju relativnosti, kao i „filozofiju“ lasera, danas široko primenjivanih instrumenata u medicini. Intuicijom je spoznata prstenasta struktura insulina. Intuicija je delovala i onog momenta kada je Nujtnu pala jabuka u krilo, sa drveta, pod kojim se odmarao, i inspirisala ga da definiše i formuliše slavni Zakon Gravitacije. Nadahnutost je tokom samo jedne noći učinila da anonimni francuski oficir nižeg ranga, Ruže de Lil, stvori „Marseljezu“, himnu Francuske, nakon čega dotični nije nikada više ostvario ništa ni približno značajno u muzici. I ovime se lista velikih otkrića i dela ne završava.
ALEKSANDAR FLEMING
I oblast tradicionalne medicine, sa brojnim disciplinama u sklopu nje, svoje doprinose je dala značajnim delom i kroz darovanje svetlošću intuicije. Potpuno je fascinantno kako su Kinezi spoznali neprikosnoveno tačne lokacije akupunkturnih tačaka na telu čoveka. Te tačke imaju svoje karakteristike, kojima se odvajaju od okolnog tkiva: Lokalno imaju povećanu temperaturu u odnosu na okolinu, za 0,1- 0,2°C. Lokalno, u tački je povećan i metabolizam O2 i CO2. Povećana je električna sprovodljivost, a smanjen električni otpor u njoj. A, čak se i određena električna aktivnost u akupunkturnim tačkama može detektovati i 48 sati nakon smrti. Sumnjičavim Evropljanima i uopšte Zapadnom svetu te tvrdnje sa Istoka nisu bile dovoljne, no su preciznim i osetljivim instrumentima morali da provere ovo, bivajući iznenađeni neverovatnim preciznostima u lokaciji tačaka. Posebno zato što Istok nije koristio u tu svrhu neke instrumente za detekciju ovih tačaka, niti ih je imao.
U svetu fitoterapije posebno je cenjeno ime Morisa Mesegea (Mesežea), najslavnijeg svetskog travara. Lečio je mnoge careve, kraljeve, poznate ličnosti, umetnike, političare, glumce, sportiste. Lečio je čajnim biljnim mešavinama, primenjujući tople kupke ruku i nogu. Sistem lečenja je nasledio od svoga oca, razradio ga je i unapredio. Pitanje je, kako je moguće da je Morisov otac, taj neuki francuski seljak, lepotan, strastveni lovac (kome je na kraju lovačka puška i došla glave) i promoćurni posmatrač prirode došao na tu ideju? Ni on, ni Moris, nisu imali pojma o akupunkturi, niti su ikada čuli za nju. Za nju se u to vreme nije znalo ništa ni u medicinskim krugovima. A, oni nisu imali ni osnovno medicinsko znanje. Zato sigurno nisu ni znali da ruke i noge, a posebno podlaktice i potkolenice nose brojne moćne i delotvorne akupunkturne tačke. Sigurno nisu znali da se na potkolenicama nalaze akupunkturni kanali jetre, koji nose akupunturne tačke vezane za nju. Niti su znali da se na rukama nalaze akupunkturni kanali pluća sa svojim tačkama. A, ipak su upravo toplim kupkama podlaktica lečili tegobe pluća, a toplim kupkama potkolenica tegobe jetre. Njihova objašnjenja su bila plitka, nemušta. Sve se po njima svodilo na osmozu preko kože, ali to je jednostavna fizika, koja je sinhrona sa apsorbujućim svojstvima akupunkturnih tačaka, ne pojašnjavajući ništa dublje. Ali jednostavno, bili su u milosti intuicije. Više im i nije trebalo.
U subotu sam bio na simpozijumu koji je organizovala „Akademija Apiterapije“. Imao sam kratko izlaganje, ali to nije vest. Vest je izlaganje koje je imala Akademik Jelena Bošković. Svako bi očekivao da kada izlaže akademik, da će to predavanje da bude visoko naučno, suvoparno i da ga niko neće razumeti, sem izlagača. Ne, naprotiv. Izlaganje je bilo energično, veoma emotivno i prepuno duše. Gospođa Akademik je govorila o velikoj ličnoj tragediji- o bolesti sina. Ali, iznela je podatak da sama, na osnovu pčelinjih receptura, a pre svega meda, održava sina u životu već 35 godina!
I to me je podsetilo na citat dr Alana Grinberga: „Kao penzionisani lekar mogu iskreno da kažem, da ukoliko niste doživeli ozbiljnu nesreću, vaša najbolja šansa da doživite duboku strost je da izbegavate doktore i bolnice i naučite što više o ishrani, biljnoj medicini i drugim vidovima prirodne medicine, osim ako ste srećni da imate dostrupnog lekara naturopatu. Skoro svi lekovi su toksični i stvoreni su samo da leče simptome i nikoga ne izleče!“ Na ličnom primeru, kao lekar, ali i osoba, koja je u penziji i u ozbiljnim godinama, mogu da primetim da su upravo prirodni sistemi lečenja u slučaju mojih tegoba i smetnji najefikasniji i najbezbedniji. U terapijama za stomak koristim biljnu mešavinu u maslinovom ulju, za bolje spavanje sam sebi primenjujem akupunkturu, za energetske zastoje na nogama koristim kinesku pločicu od žada- gvašu, a za igranje nerva na tabanu(koji nije deo bilo kakvog sistemskog stanja, već izolovani poremećaj) koristim biostimulsativni laser male snage. Laser svrstavam u prirodne sisteme lečenja, iako je sofisticirano medicinsko sredstvo, zbog činjenice da on predstavlja pre svega emitera energije, a uz to je koristan biostimulativni uravnotežavač funkcije ćelija, jer primiruje i uravnotežava ćelijski akcioni potencijal.
NEOPHODNO JE DA SE BUDE PAŽLJIV U KOMUNIKACIJI SA PACIJENTOM
Sledeći primer se odnosi na pacijentkinju koja je operisana od raka dojke. O tome kako se osećaju pacijenti koji znaju da boluju od maligne bolesti izlišno je i govoriti. Visok stepen anksioznosti, utučenost, snažno ispoljena depresija, sve su to normalne reakcije pacijenata u tim situacijama. A, upravo takva pacijentkinja je došla do profesorke psihijatra, koja je pitala sledeće: „I KAKO SADA PLANIRATE DA PROVEDETE OSTATAK ŽIVOTA?“!!!
Dalje: Moja supruga se veoma angažovala oko bolesti njene jako dobre prijateljice, profesorke u srednjoj školi, kojoj je uočena povećana limfna žlezda u preponi, uz prateću krvnu sliku, koja je nedvosmisleno upućivala na tešku dijagnozu, na malignitet. Uzet je patohistološki uzorak iz žlezde i trebalo je da se sačeka nalaz lekara patohistologa. To je urađeno u sklopu Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Problem je bio u tome što se u ovako alarmantnoj situaciji očekivalo brzo reagovanje kadra. No, prolazi vreme. Patohistološki nalaz nikako da stigne, a sve je manje vremena. Razjurile se prijateljice iz škole, traže „vezu“, ali uzalud. Zvanično objašnjenje konačno stiže iz lekarske ustanove, da postoji samo jedna lekarka, koja tumači nalaze, a ona je već duže vreme na bolovanju!!! Pacijentkinja rapidno propada, reagovanja nema i 3 meseca nakon otkrića bolesti pacijentkinja je i preminula!?!? Elitni medicinski centar Srbije ima samo jednog patologa koji tumači rezultate i daje izveštaje. I kada je taj stručnjak odsutan iz nekog razloga svi sa sličnim dijagnozama i situacijama su prepušteni lošoj sudbini bez ikakve podrške!!!
No, ne mora takva drastična situacija da bude u pitanju. Problem mogu da stvaraju neodgovorne izjave lekara i u sasvim „benignim“ situacijama: Osoba X. je imala neprekidno igranje nerva na tabanu. Trajalo je mesecima. Najzad se ta osoba obratila neurologu, dakle lekaru specijalisti. Zbog tog igranja nerva pacijent je bio nervozan, jer mu je to stalno skretalo pažnju i nije mogao da se skoncentriše na rad, čitanje i šta god. Usled toga došlo je do blokade stomaka, gubitka apetita, razvoja nervoznog creva („colon irritabile“). Izgubio je 5 kg, upao u nesanice i bio vrlo neraspoložen i iscrpljen. Došavši na pregled kod neurologa, prilikom neurološkog pregleda je lekar primetio da pacijentu drhte prsti ruku i kao iz topa je to okarakterisao kao „intencioni tremor“- drhtanje ruku, dajući obrazloženje da je to stalno stanje, od sada pa ubuduće. S obzirom na situaciju, pacijent je i to primio veoma negativno, ne rekavši reč lekaru. Uz probleme sa nervom stopala, sada je počeo da obraća i pažnju na drhtanje ruku kada je jeo, obraćajući pažnju kako koristi escajg, kako mu drhte ruke kada secka nokte, kada se brije, kada prinosi čašu ustima, kada nešto hoće da piše ili kada se potpisuje. Držalo ga je to raspoloženje skoro mesec i više, da bi u trenutku kada bi na momenat zaboravio na dijagnozu „vajnog“ stručnjaka primetio da mu ustvari ruke NE DRHTE u tim situacijama. Shvatio je da mu je to drhtanje ruku izazvala nervoza, gubitak apetita, kilaže i posledična iscrpljenost. Kako se stanje sa nervom noge lagano stabilizovalo (puno mu je pomogla terapija biostimulativnim laserom male snage) tako su se i ruke smirivale, raspoloženje popravljalo, apetit vratio i kilogrami došli u normalu. Sada su ruke mirne, kao što su bile pre svih postojećih problema.
Zar nije taj neurolog mogao da svoje zapažanje obrazloži na razumniji način, uočavajući opšte stanje pacijenta? Moraju se birati reči i kada se saopštava bilo kakvo stručno mišljenje i upućuje informacija pacijentu. Problem pacijenata je to što lekara doživljavaju kao Gospodina Boga!!! Različite su strukture ličnosti pacijenata, koji se svakodnevno obraćaju na pregled. Uz malo suptilnosti, etike, taktičnosti moglo se uz lekarsko iskustvo izbeći dodatno opterećenje pacijenta. I ne samo pacijenta X., već i svih onih koji ulaze i koji će ući ubuduće u lekarske ordinacije. Gde su se ti lekari učili odnosu sa pacijentom? U šinteraju, u kafani, u autobusu? Da li će to shvatiti kada se i sami nađu u nekom ličnom zdravstvenom problemu? Veterinar i kasapi mogu biti slobodni u svojim izjavama kada obavljaju svoj redovni posao, jer ih pacijent (životinja) ne razume. A, lekar mora prilaziti „dušom“ pacijentu! Ili je sve moguće samo dok se ne ogugla i dok toj uzvišenoj profesiji ne prestanu da prilaze na ljudskiji način. Svakako, ima i divnih lekara. Onih koji mere svaku reč, čak i onda kada je reč o najtežim stanjima. To su pravi „VITEZOVI“ove profesije. Oni medicinu čine uzvišenom!
Veoma sam često i kao lekar i kao rođak i kao prijatelj i kao poznanik imao prilike da budem svedok ličnih drama ljudi- pacijenata, kojima je izrečena poražavajuće istinita dijagnoza, ali i što je još gore, nonšalantno izgovorena pogrešna dijagnoza, koja takođe razara strahom mentalnu strukturu pacijenata.
Poneki put se pitam da li je potrebna stroža kontola provere ličnosti onih, koji iz raznih motiva žele da upišu zdravstvene fakultete? Tokom svoje lekarske prakse upoznao sam mnoge kolege, tako različitih struktura ličnosti. Veoma često je iz nekih izbijala bahatost, neskromnost, nezainteresovanost, bujica sujete kojoj je nedostajala podrška znanja i stručnosti, uskogrudost i neosećajnost za brige i muke pacijenata koji su im dospeli na tretman, na konsultacije, na savet. O ogovaranju, spletkarenju među kolegama i ismejavanju pacijenata iza njihovih leđa i da ne govorim. I stvarno se pitam kako su se osećali dok su kao diplomci izgovarali svečane reči Hipokritove zakletve? Da li su svesni značaja reči koje izgovaraju, a koje nisu ni uteha ni nada za pacijentovo bolje?
Na Zapadu je širok manir da se pacijentima otvoreno u lice objavljuju sve dijagnoze malignih i smrtonosnih bolesti. To je dogmatika i princip njihovog medicinskog školovanja. Ali, moj je utisak da ljudi našeg područja to drugačije primaju. Ne želim ovim da kažem da treba lagati pacijenta i unositi bezbrižnost u situacijama kada ne bi trebalo da se gubi vreme. Samo, sve ima svoj način… I motivacija se može preneti i na porodicu, koja će voditi računa da se neophodni zahvati izvedu bez gubitka dragocenog vremena. Sve to može ljudskije, taktičnije, nežnije. Ne mora lekar biti ni sudija ni dželat u belom, već odgovorni stručnjak, koji mora u sebi nositi etiku, pristup, princip, koji će pacijentu pokazati da nije sam i da se u njegovoj borbi može osloniti na lekara, koji je brizi za pacijenta posvetio ceo život.
Izneću neke primere, da bih bio konkretniji:
Moj komšija L. je osetio određene tegobe vezane za žučnu kesicu. Urađena je magnetna rezonanca i njegova supruga je odnela snimak hirurgu u medicinski centar „Bežanijska kosa“, koji je trebao da izvrši intervenciju. Kolegu inače lično poznajem još kao studenta, jer je bio u mojoj grupi na različitim vežbama na fakultetu. Gledajući snimak bez imalo saosećajnosti i saučestvovanja rekao je supruzi pacijenta da L. ima karcinom žučne kese! To je bilo vreme neposredno pred jednu Novu godinu, a operaciju je zakazao tek za 17. januar. Dakle, svojom informacijom je ostavio i pacijenta i njegovu suprugu 20 dana da žive u užasnoj atmosferi, već razmišljajući o najgorem. Srećom, sam L. je bio vrlo uravnotežen i jak čovek, čak i bezbrižnog ponašanja, jer mi je govorio: „Ja se osećam sasvim dobro“. Doneo je snimak meni, iako sam pripadao generacijama lekara koji nisu učili magnetnu rezonancu i imao sam prava da se ogradim u vezi onoga što vidim. Samo sam komšiji rekao: „Vidi, ne razumem se do kraja u ovo što vidim, ali meni je ovo suviše pravilnog oblika da bi ličilo na karcinom. Ovo je previše kružno! Osim toga, koliko se sećam, karcinomi žučne kese su veoma retki.“ Kada je L. operisan ispostavilo se da uopšte nije u pitanju karcinom, već ograničeno upalno stanje zida žučne kese. Pacijent je operisan, oporavio se i dan danas je u punoj formi! I ko je sada odgovoran za stanje pretrpljenog straha? Da je L. bio srdit i prek čovek, ili jednostavno i čovek sa punim pravom, bez razmišljanja bi tužio „Bežanijsku kosu“ za pretrpljen strah i narušeno mentalno zdravlje. Nije to nikada učinio. Samo je komentarisao: „Daleko im lepa kuća!“
Moj drugi prijatelj Ž., pukovnik i po hobiju pčelar, imao je jednu promenu na koži poglavine. To je bilo malo pravougaono polje crne boje. Promena je bila jasno ograničena, ali to nije bio mladež. Niti je oko promene postojalo širenje iste boje i prožimanje neposredne okoline. Otišao je na operativni tretman. Inače sklon je promenama na koži i podvrgavao se intervencijama tog tipa već i ranije. Redovno ga je operisao jedan isti hirurg. Ali, tog puta je bio na odmoru ili bolovanju, pa ga je zamenjivala mlađa koleginica. Po izvršenom zahvatu, napisala je u otpusnoj listi, uz ostali tekst: „Melanoma malignum?“. Sumnjala je na rak mladeža, za koji i laici znaju da je jedan od najagresivnijih karcinoma u ljudskom telu od kojeg ima malo šansi za ozdravljenje. Moj prijatelj je pao u pravu depresiju! Imao sam prilike da vidim tu promenu na koži glave kod njega pre zahvata i nije delovalo da je uopšte nekakav mladež, niti nekakva problematična promena. No, prijatelj je bio potpuno slomljen. Kao za muku, niti da se pojavi njegov raniji hirurg, niti da mu stigne patohistološki nalaz operisane promene. Trajalo je to punih mesec dana. Konačno, stigao je nalaz, koji je dokazivao da je u pitanju bila obična benigna promena! Mom prijatelju, apiterapeutu je trebalo skoro još dva meseca da se nasmeši bezbrižno. Ukupno, oko 3 meseca žestoke patnje i straha! I opet, niko nije odgovarao za tako „ofrlje“ i neodgovorno postavljenu preliminarnu dijagnozu.
Već određeno vreme pravim serijal prezentacija, koji lagano privodim kraju. Radi se o pet prezentacija „Godišnja doba i bolesti koje idu sa njima“. Pet ih ima jer se tu uračunava i Međusezona, kao peto godišnje doba. Međusezona je ono što zovemo „Miholjsko“, „Bablje“ ili „Indijansko“ leto, a obuhvata okvirno period između 15. avgusta i 20. oktobra. Suština je u ideji da se poštujući akupunkturne principe, njihove fiziologije i patofiziologije, određene bolesti i stanja leče prirodnim metodima lečenja, a pre svega FITOTERAPIJOM. Mislim da će to biti interesantno ljudima, jer mnogo toga što je kroz hiljade godina „primetila“ akupunkturna medicina ostaje nepoznato ljudima sa našeg podneblja i što je još žalosnije- nepoznato je zvaničnoj medicini!!! Učestalost oboljevanja u određenim godišnjim dobima, okvir dejstva 5 glavnih Kompaktnih organa u sklopu „Zakona Pet elemenata“, njihovo vladanje određenim tkivima, njihovo „otvaranje“, „sijanje“, manjkovi ili viškovi „Ći“-a (Energije), itd- sve je to prilično nepoznato ljudima sa ovog područja. Ali je zato lečenje lekovitim biljem- Fitoterapija, itekako poznato svakom čoveku.
Ideja je da serijal takvih predavanja dolazi u odgovarajuća godišnja doba. To će početi iza 15-og septembra. Kada bude jesen- pričaće se o jeseni i bolestima koje se tada češće javljaju. Kada bude zima- pričaće se o zimi i bolestima koje su tada češće, itd. Predavanja će se vršiti on- line, a biće tu pridodate i neke druge zanimljive teme.
Jesu ovi redovi namenjeni najstarijima, ali saveti su dobrodošli svima
Odrođen je čovek od prirode! Kada oko sebe ne vidi ljude i asfalt, već se pali upozorenje- alarm. Svi načelno zagovaraju zdrav život, ali ga malo ko istinski primenjuje. Danas je velika frustracija modernog čoveka.
Stariji ljudi treba da borave među borovima i maslinama ili bar da udišu miris borovine. Ovo je dugovečno drveće, specijalno to koje je zeleno i zimi, jer njihov hlad, isparenja i njihovi plodovi doprinose dugom životu. To bilje je prepuno etarskog ulja, divnih mirisa i prijatnih hormona- dopamina i melatonina! To tako blagotvorno deluje na zdravlje!
BOR
Važan i nezaobilazan aspekt življenja bi trebao da bude boravak među ljudima, koji su zdravi i prijateljski nastrojeni, koji zrače pozitivnu energiju, koji imaju mirne i zadovoljne karaktere. Dodatni dobitak je ako su otmeni, puni iskustava zasnovanih na kvalitetnom životu ili ako su umetnički nastrojeni, ako lepo pevaju ili lepo sviraju. Druženje sa mladim ljudima, pozitivnim, punim života, koji su puni lepog vaspitanja i kvalitetnih ideja, koji su preduzimljivi, daje značajan podsticaj starijim generacijama. ZADOVOLJSTVO JE VRSTA HRANE ZA DUH!
Na kraju, mora se priznati da nije ako ispunjavati sve od onoga što je izneto u prethodnim tekstovima. Ma, ponekada nije lako ispuniti ni deo toga! Posebno zbog činjenice da su ljudi u načelu komotni, lenji i inertni. Sa godinama, ljude sve više privlači „fotelja“ i sedanteran način života. Postoji raširena navika da se popije zvanični farmaceutski lek i da se „tera“ dalje. Jer, svemu dobrome što bi trebalo da se čini za sopstveno zdravlje čovek treba da pokloni vreme, energiju, čak i novčana sredstva. Privlačnije je sve drugo što se dobija „pritiskom na elektronsko dugme“. Ne treba zatvarati oči pred tim činjenicama. Pa zato na kraju, dobro je predložiti bar minimalističku varijantu, koja od današnjeg čoveka, toliko odrođenog od prirode i zdravih navika, zahteva tako malo napora: Hajde, bar da se sve svede na šolju- dve čaja dnevno, sačinjenog od kombinacije biljaka, koje u preventivnom smislu ceni fitoterapija.
NEKA ŠOLJA ČAJA DNEVNO POSTANE ŽIVOTNI STIL!!!
(Iz knjige „Trilogija integrativne medicine“- koautor dr Zoran Nikolić)
(Stavovi u knjizi su delom razmišljanja oca Renesanse, Marsalija Fićina, iz „Knjige života“)
Promišljenost je posebno poštovao Pitagora, starogrčki filozof i matematičar. On je cenio tri stvari iznad svega: Umerenost u emocijama, u hrani i u klimi. Treba se čuvati neumerenosti, jer one uzrokuju rano starenje i ranu smrt. „Ako čovek odabere ove umerenosti i sprovodi ih kao životni stil, Tvorac Života će pomoći da se živi dugo, uz Njega, čija inspiracija stvara sav živi svet!“ Savet je da čovek bude oprezan, kao što su bili Pitagora i Platon, vodeći računa o ljudskom životu, kroz proporcionalnost duhovnog i telesnog, hraneći oba dela svojom hranom i razumevajući oba podjednako. Starogrčki filozofi i mudraci Istoka su bili svesni opasnosti, koja dolazi od Saturna, pa svesni opasnosti konstantnog filozofiranja, što je tiranija Saturna, oblačili su se u bele odore i često pevali pesme i stvarali muziku i na taj način živeli dugo.
PITAGORA
Kretanje treba da bude stalno, ali sa merom i sa različitostima. Neophodno je povremeno boraviti pod otvorenim nebom, pod svetlosti. Treba se povremeno distancirati od urbanizacije. Priroda je prepuna kvalitetne jonizacije, neophodne da neutralliše ona štetna zračenja, koja donosi neprekidni boravak u kućama i stanovima. Danas je oko ljudi previše tehničkih uređaja, aparata, kompjutera, mobilnih telefona. Snažno je narušena aura ili informativno- energetsko polje, koje prirodno okružuje čoveka.
KONTEMPLACIJA
Dovoljno je pogledati kako se leti ponašaju na planini, na odmoru, u većim turističkim centrima. Velika većina njih nikada „ne napusti asfalt“. I na planini se kreću „bezbednim“ putevima. Borave u kafićima, u kafanama, na betonskim teenima, u prodavnicama, u zatvorenim bazenima. Boje se da svojom nogom zakorače na livadu, na travu. Boje se neravnine na zemlji, bubica, pauka, da ih dotakne biljka, da slučajno ne nakvase noge u prirodnoj vlazi. Poljski miš, veverica, puh, voluharica su „realne opsanosti“ i nepedvidivosti njihovim životima.
(Iz „Trilogije integrativne medicine“- koautor dr Zoran Nikolić)
